Прича о пројекту
Назив пројекта: „ Игра- рад дечји“
Временска динамика пројекта: од 07.03. до 26.05.2023. године
Приметили смо да деца, приликом доласка од куће, причају о играма начину како проводе слободно време. Вукан каже: „Ја сам направио на правој тракторској приколици брод и тамо имам све што ми треба… и ту се играм по цео дан!“. Коста и Сара показују фотографију на којој се пењу на дрво и тркају ко ће пре то извести. Деспот напомиње како добро вози тротоинет а Богдан је научио да вози бицикл без помоћних точкића. Виктор прича да је са Огњеном и баком сакупљао пужеве по киши, а касније су организовали трку пужева. Соња напомиње, када je лежала богиње, време је проводила у импровизованој кући испод стола.
Решавамо да се бавимо истраживањем игре. Обавештавамо родитеље путем паноа и вибер групе.
Такође, по упутству са обавештења родитељи нам достављају у писаној форми објашњене игре из њиховог детињства.
Техником грозд испитујемо сазнања деце о игри….
Читамо одговоре родитеља и играмо се „Ћораве баке“, ластишем, формирамо школицу од обручева…
Као провокацију уносимо крпењачу. Деца је гледају, опипавају, износе карактеристике: не скаче, котрља се, велика, мала… Крећемо у истарживање везано за ту лопту и остала средства за игру којим су се некада играле баке и декње деце из групе… Такође, организују се игре крпењачом…
О играма најпре истражујемо у библиотеци вртића а потом и у Дечијој библиотеци нашег места.
И у Дечијој библиотеци добијамо важне информације за наша истраживања на тему игре…
У Дечијој библиотеци сазнајемо да, осим стваралачких и игара са правилима, постоје и Олимпијске игре, да су зачеле у Грчкој и у којима учествују најбољи спортисти целог света.
Користимо близину игралишта за децу, које је у непосредној близини библиотеке…
Школица, клацкалице, љуљашке, тобогани, цртање кредом по подлози су у потпуности анимирали децу. Приметна сарадња и договор међу децом као и поштовање правила игара.
Игру настављамо и у простору радне собе… Деца воле и траже игре попут „Ишли смо да ловимо лавове“, “Меда Мишко“…
Ирина:“ Мени је мама код куће дала ролницу од фолије и ја сам се играла са њом!“. То нас инспирише да од рециклажног материјала и бамбучи штапића направимо средства за игру која се зове „Набаци обруч“. Сва деца најпре учествују у изради обручева за сваког и показују кохезију групе… Такође, приметно, од стране успешније деце у набацивању обруча, подстицање и охрабривање мање успешнијим другарима…
Огњен наводи: „Ја сам гледао на тв-у спортове а највише ми се допала кошарка…“, а ми крећемо у истраживање на тему настанка кошарке…
Закључили смо да је бављење спортом здраво и да сваки слободан тренутак проводимо бавећи се спортским активностима… а решили смо да испробамо и најстарију варијанту кошарке..
Сходно томе трудимо се да деца проводе што више времана у игри ван радне собе и организујемо честе шетње и игре на отвореном.
Шетња…и игре у шетњи…
Јачање мишића руку и раменог појаса… вежбање вештина гађања а све кроз игру…посматрање и запажање промена у природи, еколошке активности…
И наши ходници могу бити место за игру…обзиром да смо у новом програму који захтева опремање средствима за игролике активности, деца врло често застају и време проводе анимирајући своју пажњу на „игрчке“ око себе…
Деца коментаришу, анализирају, помажу једни другима како би дошли до решења, комуницирају…
Миа каже да јој је дека причао како се он играо када је био дете…надвлачили су конопац и увежбавали вештине спретности, јачали снагу, дружили се…
Решили смо да и ми опробамо ову игру…
На списку игара, у порукама родитеља дечака Војина, пронашли смо и игру „Ћораве баке“, те смо решили да се опробамо и у вештини сналажења у простору затворених очију…
Приметна, најпре, велика забава међу децом а онда и поштовање правила игре како у овој тако и у свакој наредниој, што је један веома важан фактор у развоју и васпитању деце.
Такмичарске игре, такође, утичу на психо-физички развој детета, развијајући спортски дух, истрајност, упорност, укључујућу умне функције…
Тимске такмичарске игре…
„Свака птица у своје гнездо…“
Деца сарађују и помажу једни другима у реализацији игара…
Присећамо се драгих игара са зимовања…
Негујемо другарство, развијамо такмичарски дух, интелектуалне вештине, развијамо чула, боравимо на свежем ваздуху кроз игру…
Процесни пано нашег пројекта…
У разговору са децом сазнали смо за омиљене игре њихових старијих укућана ластиш, „икс-окс“, „не љути се човече“…
Мало смо истраживали…
Деца, најпре уз помоћ васпитача, усвајају правила игре и крећу у „акцију“. Приметно да уколико је у игри већи број играча јавља се незаинтересованост чак и одустајање од игре, тако да смо решили да ову игру касније поновимо…
Свакодневне игролике активности… деца сарађују, уче, развијају вештине комуникације, здрав такмичарски дух, социјализацију, негују другарство, практичне и моралне вредности…
Користимо и ресурсе дворишта за игру, дружење са другарима осталих група и учење…
Разговарамо са млађим другарима и информишемо се о њиховом пројекту…
Игра се наставља на стази нашег вртића кроз креативно изражавање, причу и дружење…
Данпланете Земље обележен кроз игролику активност и учење о рецикалжи и очувању наше природе…
Продукт данашње игре и активности…
Обзиром да нам временски услови диктирају боравак ван вртића и тренутно не дозвољавају играње ван радне собе, игру настављамо у нашем простору…
Учимо равила и пошовање истих..
Кроз игру упознајемо и надограђујемо стара знања о геометријским облицима…
Кроз игру сазнајемо о прецизности као као и међусобној сарадњи…
Кооперација је врло битна…
..као развој моторике и брзине спретности…
…креативности..
… памћења…
али и маште и… …спермости како на победе тако и на пораз…
…усаглашавање координације покрета и музике… композиција „Рам сам, сам“ кроз ритмичко кретање..
…пренеси и подели оно што осећаш…
…развој пажње и осећаја…
У склопу сарадње са локалном средином отишли смо у посету Основној школи где смо присуствовали генералној проби матурског плеса ђака који су завршили 8. разред. Том приликом смо сазнали за модеран плес као врсту игре.
Наравно да игра као игра никада не престаје и константно је присутна у животу вртића, ми и даље настављамо у том правцу. Како се ближи сезона годишњих одмора и школски распуст, тако и родитељи најављују одсуства и самим тим пројекат се приводи крају. Одлучили смо да свечано затварање пројекта буде на начин најлепши за децу а то је посета Парку дечије радости- играоници „Бели јелен“.
Техника грозд је показатељ напретка дечијег сазнања о овој теми…
Запажања васпитача
- Деца су имала прилику да се кроз ову тему/ пројекат упознају са почетком и током развоја игре, путем разних, занимљивих искустава од којих су полазили и која су кроз различите активности надограђивали: слушање, разговарање, манипулисање различитим материјалима, договарање, извештавање, разговори са стручњацима, размишљање, планирање, исртаживање, играње… Упознали су се са разним начинима игре, чиме све може да се игра, места на којима може да се игра…
- Чини нам се да је исто толико важно што им се пружила прилика за заједничко учење, на различитим ликацијама у локалној заједници, стручњацима различитих профила, и увидели смо да смо свуда у окружењу радо виђени и прихваћени. Родитељи су нас континуирано пратили, додавали материјале, давали идеје и како је пројекат одмицао, њихово учешће је било све запаженије.
- Многао тога зависило је од наших идеја, а идеје смо црпели користећи различите изворе сазнања. У том истраживању и ми смо обогатили наша знања. Трудили смо се да подржавамо дечију иницијативу и истраживачки приступимо, али и да се осврћемо на пређено и увиђамо евентуалне пропусте у планирању, организовању интегрисаног приступа учењу и настојаћемо да те увиде искористимо за побољшање наше праксе.
- Током ове теме/ пројекта отварала су се многа питања, која могу послужити као поводи за наредне теме.