Организатор: Центар за европске политике који спроводи пројектни задатак који се односи на Унапређење процеса самовредновања у предшколдким установама у оквиру пројекта Министарства просвете науке и технолошког развоја (МПНТР)- „Инклузивно предшколско васпитање и образовање“ (ЕЦЕЦ)
Датум одржавања: 4.10.2024.године
Место одржавања: ПУ „Милица Ножица“ објекат „Бамби“ Ваљево
Предавачи: васпитач Горица Сјеничић и педагог Тања Спасовић
Учесници: васпитач Маријана Сарић и васпитач Милена Трмчић
Број бодова 8
Уводну реч на семинару имала је педагог координатор тимова за самовредновање ПУ „Младост“ Чачак, Тања Спасовић.
Тема првог дела је била „Самовредновање у функцији унапређења праксе вртића и установе“. Објаснила нам је како читав процес функционише код њих у Установи и на који су начин они унапредили своју праксу самовредновања. На нивоу читаве установе имају један главни тим за самовредновање који координира са осталим тимовима из сваког објекта. Сваки објекат вреднује ону област за коју сматра да је приоритетна, ради свој извештај који се уклапа у општи извештај и даје смернице за израду Развојног плана ради осигурања и унапређења квалитета рада установе. То је континуирани процес преиспитивања постојеће праксе који се спроводи систематски и транспарентно унутар установе од стране запослених и служи за унапређење рада запослених и развој установе у циљу остваривања добробити деце. Током самог процеса увиђајући неусклађеност са одређеним стандардима и индикаторима учесници у самовредновању уводе промене, унапређују рад и усклађују га са њима тако да на крају процеса је већ део посла завршен.
Установа је дужна да процес самовредновања спроводи сваке године по појединим областима, а сваке четврте или пете године – у целини.
Семинар је био радионичког типа па смо подељени у мање групе од по шест учесника и наставили рад на задацима које смо добијали од предавача сукцесивно и приказивали, представљали одговоре по групама долазећи на крају до заједничког одговора уз додатне сугестије и изношење искуства од стране предавача.
Следеће теме кроз које смо прошли су биле :
- Оквир квалитета, стандарди, показатељи, инструменти;
- Обрада и анализа података
- Извештај о самовредновању и план за унапређивање квалитета
Оквир квалитета је јединствен правилник који важи за читаву државу и заједно са Годинама узлета он представља мерило за рад и функционисање установе, а самовредновање као саморефлексија служи томе да се уведу промене и рад усклади са стандардима.
Оквир квалитета рада представља листа стандарда и показатеља квалитета рада установе и састоји се из четири области :
- Васпитно-образовни рад;
- Подршка деци и породици;
3 .Професионална заједница учења;
4.Управљање и организација;
Добили смо задатак да свака група за неку од ових области према понуђеном стандарду предложи шта би могао бити доказ о присутности одређеног показатеља. Свака група је представила осталима своја решења, дискутовало се о њима и дошло до закључка да су увек проблематични исти стандарди и показатељи, тј. налажење доказа о њиховој видљивости у раду установа током. Некако се зна да су присутни али је тешко доказати њихову видљивост.
Затим смо се бавили тражењем и проналажењем квалитативних и квантитативних података све групе заједно. Прво смо дефинисали, тј. Разграничили шта су квантитативни а шта квалитативни подаци. Квантитативни подаци бројчано или процентуално исказују мишљења и ставови. Добијају се применом чек листа, скала процене, упитника и анкета. Применом истих питања за различите циљне групе повећава се објективност добијених података.
Квалитативни подаци се прикупљају преко фокус група и интервјуа и важни су за проналажење доказа о показатељима који су теже видљиви. Њихова обрада није једноставна. Некад се могу сврстати у категорије према сличности, могу бити у виду писаних коментара, цртежа, видео снимка, фотографија. Врло је важно да се се примењује принцип тријанглијације у обради података ради постизања што објективније слике стања у области која се испитује.
Затим смо по групама разматрали ћта чинити са добијеним контрадикторним подацима из различитих извора пр. из чек листе, упитника за родитеље, интервјуа и разговора са децом. Како такве податке обрадити и описати у изврштају.
Докази морају бити валидни, мерљиви, поуздани и актуелни и тачни ( тј. да потичу из проверених и поузданих извора ) како би били квалитетни и како би се из њих могли извести закључци о остварености стандарда.
Потом смо разговарали о карактеристикама функционалног извештаја. Он треба да поседује следеће карактеристике:
- Свеобухватност налаза-целину слике
- Релевантност чињеница и тријангулација релевантних доказа
- Прецизност извештавања
- Информативност
- Заснованост на чињеницама, објективност и непристрасност
- Јасноћа налаза и препорука
- Орјентација према читаоцу
- Атрактивна презентација
Семинар је трајао до 18 часова. Завршну реч су одржала оба предавача наизменично се допуњујући.