Структура пиче – пројекта
ПРИЧА О ТЕМИ – ПРОЈЕКТУ
Време трајања пројекта: 01.11.2022. до 28.12.2022. године
Шта нам треба да полетимо до неба?
Деца, врло често, доносе играчке од куће, па је тако један дан Јелисавета донела у вртић два авиона. Реакција деце је била врло позитивна, јер до сада нисмо имали ту врсту играчке у соби. Огњен Р. Пита : „ Како се зове овај авион?“ , а Богдан одговара:“ То ми личи на Боинг!“. Јелисавета подиже један авион и одговара им:“ У овај стане мнооого путника, мој тата са таквим путује у Русију!“
Читава ова ситуација нас наводи да отворимо пројекат, под радним називом „Авиони“. Како би смо утврдили колика су дечија сазнања о овој теми, урађена је техника „грозд“.
Такође, путем паноа и вибер групе, родитељи су обавештени и упућени о нашим трнутним интересовањима. Замољени су за сарадњу, учествовање, идеје, предлоге…
Обзиром да је деци ова тема врло апстрактна, крећемо у истраживање. Користимо литературу библиотеке вртића, интернет и ресурсе Дечије библиотеке у нашем месту.
| Обзиром да смо имали доста нејасноћа, решили смо да потржимо помоћ, око информација везаних за нашу тему, и најавили посету Дечијој библиотеци. При самом доласку дочекала нас је адекватна литература по столовима а добили смо и додатна објашњења. Поред штампаних издања, библиотекарка нам показује макету авиона и наглашава да је то поклон једног нашег суграђанина,писца и новинара, који је, у знак захвалности, даривао овој установи. Заправо, реч је о моделу авиона који је учествовао у бомбардовању нашег места 1941. године. |
На основу првих сазнања о авионима, код деце се све више развија интересовање за ову област, те свакодневно у вртић доносе различита средства на ову тему: сликовнице, бојанке, слагалице, стикере, играчке авионе…
Мотивисани истраживачким активностима о актуелној теми деца свакодневно примећују и показују мотиве авиона на сопственој гардероби…
Лука: „ Види где имам авион!“- показује ногавицу, Вукашин: „ Ја имам авионе на мајици, они лете брзо, види им се дим!“, Милан Лав:“… и на мом џепу има авион…“
Деца Јелисавета, Војин и Вукан доносе књиге о авионима, које остају у вртићу на коришћење, разгледају их и набрајају основне делове авиона, а нај тај начин богатимо литерарну просторну целину.
Деца уочавају, запажају и коментаришу фотографије у литератури …
Обзиром да смо позвали на саредњу родиеље, да се укључе у пројекат са идејом, предлогом и слично, укључују се и путем друштвених медија пласирају доста материјала за рад.
Добијамо повратне информације од родитеља о стеченом знању у вртићу везано за актуелну тему, идеје за прављење разних модела авиона, чланке са темом ваздушних превозних средстава и фотогфафије са путовања авионом…
Сара: „ Ми сми били у Брајковцу и тамо има стари авион!“
Како су, недавно, путовале авионом Ведрана и Соња другарима преносе своје стечене утиске:
„ Из авиона сам видела само беле облаке- пуно њих и ништа више, спавала сам…“-Ведрана
Соња: „ Прво смо отишли на аеродром у Београд, то је вееелика зграда и има пуно прозора а може и да се види паркиран авион. Када се уђе у авион мора мирно да се седи а чула сам и стјуардесу да прича!
Богдан: „ А зашто морамо да седимо мирно у авиону?“
Соња:“ У авиону мора мирно да се седи, због тога што може да се падне ако се авион заљуља!“
То нас је навело да истражимо како изгледа распоред седишта у авиону. Дошли смо до сазнања да је распоред седишта различит, што зависи од врсте, величине и класе авиона.
Сада је ситуација таква да тражи сазнања о запосленима у авиону. Сазнали смо, најпре из искуства и знања деце, за део а потом и истраживањем на интернету за остале чланове посаде авиона и њихова задужења.
Соња, под утиском реализованих активности од предходних дана, долази у врић са капицом и марамом око врата и изненађеним другарима са представља као стјуардеса. Обзиром, да је недавно летела авионом, кроз своју улогу преноси деци упутства о понашању у авиону.
Реакција деце на Соњино појављивање навела је Јелисавету да наредног дана дође обучена као стјуардеса. Напомиње нам да је њена бака шнајдерка, да јој је она сашила капицу и мараму и да, ако желомо, може да сашије за све девојчице исто. Позвали смо Јелисаветину баку и договорили време посете. Следећи идеју деце подстакнути смо да истражимо какава је униформа стјуардеса. У укључујемо у пројекат нашу суграђанку која се бавила позивом стјуардесе, а она нам прослеђује фотографије и аудио записе везане за профил овог занимања.
По договору у групу нам долази бака од Јелисавете са опремом за шивење и потребним материјалом. Кроз рад објашњава деци процес настанка готовог производа. Користи термине: машина за шивење, папучица, конац, игла, маказе, креда, сантиметар…
Како би се представили другарима из осталих група, девојчице „стјуардесе“ су кренуле у обилазак.
У простору собе, од столица, правимо провокацију у виду авионских седишта. Ведрана: “Види ово личи на седишта у авиону!“, деца самоиницијативно заузимају места. Лука остаје без места за седење у делу за путнике, а затим деца предлажу да он може бити пилот.
На наше питање ко је пилот, деца одговарају да је то чика који вози авион. Истраживањем смо сазнали које квалификације треба да поседује пилот, здравствено стање, образовање, физичка спремност…такође сазнајемо и за изглед пилотске униформе.
Лука пристаје на ту улогу, али напомиње да нема униформу као онај пилот са слике. То нам бива још један изазов, да униформишемо и дечаке. У помоћ позивамо родитеље који шаљу своје предлоге и идеје како би обезбедили деци пилотске капе.
Мама од Николе ,путем вибер групе, пласира садржај за израду пилотске капе по шаблону. Ову идеју прихвата већина родитеља, израђују и доносе нам капе у вртић.
Остали се сналазе на други, себи својствен начин.
Aндреј, под утиском предходног дана, код куће износи своје импресије и тражи од маме да га „спреми“ као пилота, како би такав дошао у вртић.
У „улози“ пилота Андреј већи део времена проводи у игри на „писти“ и сва његова пажња је усмерена на велики хелихоптер. Ово занмање постаје веома популарно код деце, те решавамо да у простор радне собе унесемо пано за сликање са ликом пилота. Деца се смењују иза паноа а остала деца их коментаришу.
Виктор долази у вртић и прича како је, путујући за Ваљево, видео поред пута авион који „иде“ по великој ливади. Напомиње да му је тата рекао да је то мали спортски аеродром у месту Дивци. То нам даје идеју да се распитамо о евентуалној посети истом. У сардњи са родитељима и надлежнима на аеродрому посета је и реализована. Паралелно са темом пројекта и активностима обрађена је и музичка композиција блиска теми, коју деца врло брзо усвајају.
Љубазни управник овог Аеро клуба најпре је нас је упознао са врстама авиона који постоје у хангару, причао о њиховим специфичностима, односно да ли лете ниско или су високо- летачи, такође спортисти у овом клубу подижу макете авиона помоћу џојстика. На свако питање деце адекватно је одговорио. Милан Лав пита: „ Шта ће овде овај камион?“, на шта је уследио одговор да је заправо он помоћник за полетање једне врсте авиона без мотора, заправо камион вуче авион док он не постигне неку одређену висину а онда га одкачи. Наравно за ове врсте акробација неопходно је и присуство јачег ветра. Такође, ово место је и школа за обуку деце и одраслих за рекреативно пилотирање спортским авионима. Упознати смо и са радионицом у којој се израђују макете авиона. Неки од модела имају погонски мотор и њима се управља помоћу џојстика. Све време деца певају стихове усвојене песме, трче по зеленом пространству аеродрома, обилазе показиваче правца дувања ветра, бројимо писте, упоређујемо линије на њима…
У неком тренутку управнику се, путем радио станице, најављује надлетање спортског авиона из правца Трстеника, што је уобичајена појава код ове врсте аеродрома. На молбу управника коју упућује пилоту овог авиона, да спусти авион што ниже како би деца боље видела прелетање овог ваздушног превозног средства, што он и чини. На сам звук мотора који се чуо у даљини деца почињу певање песме „Авионе, авионе…“, скандирају, машу, скачу, погледима упртим ка небу очекују надлетање. Авион прелеће изнад нас а у том тренутку из авиона падају бомбоне…
По повратку у вртић, деца своје импресије преносе на папир…
Ова „појава“ је узела маха код деце и свакодневно иницирају цртање авиона. Управо због тога решавамо да оплеменимо просторну целину за визуелне уметности, тако што уносимо разна средства за ликовно изражавање.
Уз помоћ шпатула и дрвених штпаљки адаптирали смо авионе које деца боје како би смо формирали нашу флоту…
Наша „Авионска дружина“…
www.pinterest.com, извор идеје
Обликовање, моделовање и вајање теста…
Вежбе за развој фине моторике, лепљење тараном контура авиона…
„Пронађи ми прави пут да слетим!“, вежбе за развој фине моторике.
Родитењи доносе штампани материјал у виду бојанке…
„Када сам авионом летела на море, видела сам само облаке!“, Ведрана
То нам је дало идеју да кроз ликовну активност дочарамо летење авиона кроз облаке. Уз помоћ брашна, цедаљки, шаблона авиона и брашна, успевамо у томе…
Сликање летења авиона кроз тамне облаке уз помоћ апликације авиона …
Као симбол теме уносимо провокацију модел авиона изрезан од стиродура. Идеја је да се код деце подстакне развој когнитивних и говорних функција. Деца увиђају да су моделу потребне појединости, како би био прави авион: оцртани прозори, кабина, точкови… Огњен Р.:“Да га обојимо у белу боју јер је то Србија!“
Спремни смо за полетање…
Анђелка каже: „Исти такав је био авион са којим сам ја путовала на море у Турску!“ , на питање како се зову људи који живе у Турској, деца углавном одговарају турки… Видевши да ова врста активности поприма неку занимљиву ноту, решили смо да мало „пропутујемо“. Деца наводе називе земаља у које може да се путује авионом као и њихове становнике. Константно се врши корекција погрешних термина код деце.
Свакодневно, путем процесног паноа вршимо протокол праћења и развоја пројекта, како у соби тако и на паноу за родитеље.
Просторне средине, такође трпе промене везане за тему пројекта…
Просторне средине: литерарна, за симболичку игру и за игру са приородним материјалима…
просторна средина за визуелне уметности…
Војин при доласку у вртић напомиње како му је тата причао приче о авионима и каже да тата може доћи код нас у посету и да свим другарима исприча ту причу… Овај ресурс одмах користимо и организујемо посету. Тата Жељко је завршио средњу војно- ваздухопловну сколу и долази по договору са припремљеним средствима за рад, одштампао је доста фотографија на којима су авиони, аеродром, пилоти, стјуардесе…а кроз причу врши објашњавање слика…
Напомиње да: – је први авин конструисан у заједништву браће Орвила и Вилбура Рајта, 1905. године, тај лет је трајао 12 секунди (деца броје) и то 37 метара (корацима одбројавамо на тераси дужину лета- све ово радимо како би деца стекла визуелно искуство о дужини и трајању лета првог авиона). Прва летелица се звала „Флајер 1“. Због тога што је лет кратко трајао и због овог неуспеха , браћа бивају осуђена од околине. Како би демантовали друштво 1908. године израђују савременији двокрилац који тада лети дуже ( лети непрекидно сат и по времена, деницом 66 км, брзином 60 км/h).
Такође, говори деци шта је то полетно-слетна стаза или писта, да служи за полетање и слетање ваздухоплова и њен изглед зависи од врсте авиона и намене аеродрома, да је обележена за дневне и ноћне услове летења.
Никола пита: „ А шта ради овај трактор на аеродрому?“, на шта тата Жељко каже да они служе за то да би се авиони лакше транспортовали из хангра до полетно- слетне стазе.Постоје разне врсте авиона: једрилице, пропелерне, млазне и авионе са ракетним погоном, – који напретком технологије биваји све савременији (боје и изглед). Млазни авиони имају задатак транспорт људи и великог терета, нпр. тешких војних возила. Авиони могу да служе и за разне спортове као што је падобранство… Затим показује слику носач авиона и наглашава да је то ратни брод, пројектован као пловни аеродром. Показује и унутрашњост авио- кабине, и каже да у зависности од величине и намене авона и она се састоји за једно или два места, објашњава деци позиције рзних команди и наводи постојање црне кутије- која у случају пада авиона регисртује узрок, чак може да ослушне откуцаје срца пилота. Наводи и изглед и величину авио носача, као и распоред војног наоружања на њему. Каже да постоји протокол у кретању авиона по одређеним линијама на писти, која се добија од контроле лета, и то се поштује како би се избегла катастрофа. „А зашто је ова линија жута а ова црвена?“, пита Војин а тат Жељко наводи да је то полетно-слетна стаза, жутим лампама осветљена је почетак а црвеним крај полетно-слетне стазе, док је зеленим обележен дозвољени део писте одакле може наступити слетање. У наредној причи наводи највеће путничке и тертне авионе и да авион са највећим распоном крила износи 97 м а да је а да прекоокеански авион Боинг 747 може да превезе и до 700 путника у једном лету. Децу, међутим, занима појава човека на аеродрому који држи у рукама светлеће лампице:“Зашто овај чика маше?“, пита Виктор. Објашњење следи да је то човек који усмерава авионе помоћу светлећих палица. Када авион треба да стане палице се укрсте у позицију „X“, десно „//“, лево супротно од десног, и напред „II“.
Посматарјући децу у игри, уочавамо да све чешће од понуђеног материјала праве ваздушна превозна средства.
Решавамо да укључимо родитеље у даљи ток активности тако што им дајемо прилику да са својом децом изразе заједничку креативност. Нудимо им картонску амбалажу као почетну идеју за израду авиона и напомињемо да у изради користе природне и рециклажне материјале.
Деца доносе своје радове, дају називе авионима, описују их и на опште задовољство свих правимо изложбу .
Како сада имамо на располагању потпуну „авио-компанију“, као провокацију уносимо велики комад зеленог текстила… Када су га деца раширила на поду Урош каже:“ Ово може да нам буде писта, као она од траве у Дивцима!“ . Деца ову идеју радо прихватају и игра траје данима.
Mеђународни Дан цивилне авијације обележен је дефилеом „запослених у нашој авио-компанији“. Авијатичари и стјуардесе су обишли простор нашег вртића.
Виктор, Соња и Лука приликом доласка у вртић доносе моделе авиона направљених оригами техником. Испробавамо моћ летења истих и на иницијативу деце организујемо „трку авина“.
Након дечијих интересовања за игру уследиле су разне физичке активности такмичарског типа…
Како деца рефлектују своје стечено знање из вртића код куће, родитељи бивају подстакнути и мотивисани да доносе нова средства и идеје за реализацију пројекта…
Медењаци са мотивом авиона
Дрвена слагалица- хелихоптер
На велику радост деце стигла је и пињата у облику авиона…
Једног дана у собу нам долази колегиница Јулијана и пита децу шта раде и чиме се баве. Деца готово у глас одгаварају и са чуђењем је питају „Како не видиш?“. Провоцирајући децу и правећи се неуком, поставља им разна питања и добија адекватне одговоре. Бива врло изненађена дечијим познавањем материје и наглашава да има печате са мотивом теме коју истражујемо. Као што је обећала сутрадан долази и доноси печате. Прича нам како је јуче имала на улици ситуацију, где је пролазећи поред наше девојчице Ђурђе, која се шетала са мамом, чула: „Мама, мама ово је она Јуца што ништа не зна о авионима!!!“.
Долазећи у собу, стручни сарадник- психолог, води разговор са децом и каже им да ће се и она потрудити да нам набави нешто материјала за рад. Посредством ње, са Саобраћајног факултета стижу обећана средства за истраживање: разгледнице, постери, авион на надувавање, којима смо употпунили просторне целине.
Обзиром да је почео да провејава снег и посатло је осетно хладније, деца улазећи у вртић коментаришу како је мраз. Миа на све то пита: „ Да ли авиони могу да лете када пада снег?“. То нам даје повод да истражимо и сазнамо одговор на ово питање. Сазнајемо, путем интернета, да авиони свакако лете и по снегу, али када је јако велики мраз постоје машине које „туширају“ авион пре полетања, што је било врло интересантно, како за децу тако и за нас.
Наредних дана Лука наводи како је гледао филм у коме су се мајмуни возили авионом. Уследило је питање деце да ли стварно животиње могу да се возе авионим? Како би смо дошли до одговора опет крећемо у истраживање… Дошли смо до открића, да се заиста животиње превозе авионом, а на који начин зависи од врсте животиња…
Ведрана при доласку у вртић помиње да јој је мама читала приче из грчке митологије коју она доноси у вртић. Листајући књигу деца уочавају слику човека са крилима, и интересују се како је то могуће. Обзиром на дечије интересовање читамо причу „Дедал и Икар“, анализирамо је и долазимо да закључка да су то први покушаји летења. Деца су била знатижељна и интересовало их је да ли човек може заиста да лети са крилима направљених од перја. Решили смо да испробамо и заједничким снагама покушали да направимо таква крила. Открили смо да уз помоћ „наших крила“ ипак није могуће полетети…
Како смо зашли у историјске зачетке летења решили смо да се мало више позабавимо тиме и као провокацију унели слике и штампани материјал првих летелица и њихових конструктора, како у свету тако и код нас.
У току редовне посете дечијег стоматолога докторка Марија уочава и препознаје тему коју истражујемо. Изражава своје задовољство и говори како је она велики колекционар авиона ,да има значајан број макета, као и да јој је цела соба осликана разним моделима авиона. Говори да ће нам послати слике свега тога.
У даљем разговору напомиње нам да постоји манифестација, која се одржава на Војном аеродрому у Батајници а у сарадњи са хуманитарном организацијом „Осмех на дар“. Наиме, ради се о додели пакетића деци од Деда Мраза који слеће авионом. Како нам се допала идеја а и прилика да свечано затворимо пројекат, ступамо у контакт са челницима Војног аеродрома. Посета је уговорена за 28.12.2022. године и реализована у друштву другара старије 1 групе.
Од случајно донете играчке у вртић, која нам је била мотив за наше заједничко узлетање по многа сазнања, до части да уђемо у прави војни авион и примимо пакетиће од Деда Мраза, који је управо слетео њиме…
Техника грозд, сада допуњена новим сазнањима…
Запажања васпитача
- Деца су имала прилику да се кроз ову тему/ пројекат упознају са почетком и током развоја авио индустрије, путем разних, занимљивих искустава од којих су полазили и која су кроз различите активности надограђивали: слушање, разговарање, манипулисање различитим материјалима, договарање, извештавање, разговори са стручњацима, размишљање, планирање, исртаживање… Упознали су се са разним моделима авиона, доживели њихову праву величину, изгледом и улогом посаде, правилима понашања у авиону током лета, историјским настанком авиона…
- Чини нам се да је исто толико важно што им се пружила прилика за заједничко учење, на различитим ликацијама у локалној заједници, стручњацима различитих профила, и увидели смо да смо свуда у окружењу радо виђени и прихваћени. Родитељи су нас континуирано пратили, додавали материјале, давали идеје и како је пројекат одмицао, њихово учешће је било све запаженије.
- Многао тога зависило је од наших идеја, а идеје смо црпели користећи различите изворе сазнања. У том истраживању и ми смо обогатили наша знања. Трудили смо се да подржавамо дечију иницијативу и истраживачки приступимо, али и да се осврћемо на пређено и увиђамо евентуалне пропусте у планирању, организовању интегрисаног приступа учењу и настојаћемо да те увиде искористимо за побољшање наше праксе.
- Током ове теме/ пројекта отварала су се многа питања, која могу послужити као поводи за наредне теме.